Američka sirova nafta (West Texas Intermediate – WTI), jedna od najvažnijih tipova ovog energenta po kojoj se određuje cena na svetskim tržištima, sinoć je završila trgovanje na berzi sa negativnom cenom od minus 37,63 dolara za barel.
WTI nikada pre ovoga u istoriji nije trgovala ispod nule.
Na tržištu “crnog zlata” se tako dogodilo nešto bizarno, cene su toliko pale, da su trgovci plaćali kupcima da uzmu naftu, jer nemaju gde da je skladište.
Ljubinko Savić iz Udruženja za energetiku i energetsko rudarstvo pri Privrednoj komori Srbije kaže za srpske medije da kratkoročni pad cene sirove nafte ne podrazumeva i automatski pad cena osnonih derivate ni u jednoj zemlji pa ni kod nas.
- Ukoliko ovaj pad ostane minimum 10-15 dana na ovom nivou tek tada možemo očekivati reakciju i na maloprodajnom tržištu, odnosno možemo očekivati i zančajniji pad i na našim benzinskim pumpama. Globalna dešavanja izazavna pandemijom virusa su uticala na pad tražnje nafte i na berzansku cenu sirove nafte, nestabilni odnosi na realciji SAD-RUSIJA takođe, dogovor o smanjenoj proizvodnji unutra OPEC+ sa druge strane dovelo do stabilnijih cena, a sve ukupno do pada cene na berzi, kaže Savić.
On ocenjuje da se to odrazilo i na cene motornih goriva u Srbiji, jer su već u ovom trenutku niže i prihvatljive cene benzina i dizela.
- Ukoliko bi se država odrekla i dela akcize i taksi, mišljenja sam da bi na taj način u ovom trenutku doprinela dodatnom padu cena motornih goriva. To bi podstaklo veću tražnju i potrošnju benzina i dizela. Sve to bi podiglo i priliv u budžet po osnovu poreza i akcize od većeg obrta/prodaje ovih derivata, a naši građani i industrija bi lakše prebrodili kriznu situaciju, ističe Savić.
