Tehnologija u Srbiji prestaje da bude alat i počinje da određuje odnose moći. U prethodnih deset godina izgrađen je sistem koji je dugo nedostajao. Administracija je prebačena na platforme, usluge su digitalizovane, a država je prvi put počela da funkcioniše kao organizovan informacioni sistem. Modernizacija je time prerasla u način upravljanja.
Obim tog pomaka potvrđuju i podaci. Izvoz IKT usluga premašio je 4,5 milijardi evra, uz kontinuiran dvocifren rast, što Srbiju svrstava među brže rastuće digitalne ekonomije u regionu. Udeo ovog sektora u bruto domaćem proizvodu kontinuirano raste i danas predstavlja jedan od njegovih najdinamičnijih delova. Kako primećuje Svetska banka, „digitalni sektori u manjim ekonomijama postaju ključni generator rasta i izvoza“, što se u slučaju Srbije jasno vidi kroz strukturu privrede i dinamiku zaposlenosti.
Upravo taj razvoj postaje jedan od razloga zbog kojih Srbija privlači sve veće investicije iz najrazvijenijih ekonomija. Stabilna digitalna infrastruktura, rastući tehnološki sektor i dostupnost stručnog kadra čine osnovu za dolazak kapitalno intenzivnih projekata, koji se sve češće vezuju za tehnologiju, podatke i razvoj naprednih sistema.
Digitalna uprava više nije dodatak institucijama, već njihova operativna osnova. Sistemi oblikuju tok procesa i određuju njihove granice, dok se donošenje odluka sve više pomera iz isključivo političke sfere ka arhitekturi platformi koje te odluke usmeravaju. Analize OECD-a, Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, ukazuju da savremene vlade prelaze iz faze digitalizacije usluga u fazu upravljanja zasnovanog na podacima, čime tehnologija postaje sastavni deo procesa odlučivanja.
Najjasniji signal tog zaokreta dolazi iz infrastrukture koja ostaje van fokusa javnosti. Državni data centar u Kragujevcu predstavlja temelj digitalnog suvereniteta. Takvi objekti više nisu samo tehnička podrška, već strateška imovina kroz koju država obezbeđuje kontrolu nad sopstvenim podacima. Evropska komisija u svojim izveštajima naglašava da upravljanje podacima i digitalna infrastruktura postaju ključni elementi institucionalne sposobnosti država u digitalnoj eri.
Na toj osnovi otvara se sledeća faza razvoja sopstvene veštačke inteligencije. Srbija je taj proces institucionalizovala kroz nacionalnu strategiju i osnivanje istraživačkih centara, a njegovi prvi konkretni efekti već su vidljivi u javnoj upravi. Digitalni asistenti uvedeni u sistem elektronskih usluga preuzimaju rutinsku komunikaciju sa građanima, dok automatizovana obrada podataka omogućava brže donošenje administrativnih odluka i efikasnije upravljanje velikim informacionim sistemima.
Upozorenja iz međunarodnih organizacija dodatno naglašavaju značaj tog koraka. UNESKO ukazuje da države koje ne razvijaju sopstvene kapacitete u oblasti veštačke inteligencije rizikuju dugoročnu tehnološku zavisnost. Evropska investiciona banka ističe da su inovacioni ekosistemi koji povezuju istraživanje i tržište ključni za održivu konkurentnost.
U Srbiji se oblikuje upravo takav ekosistem. Naučno-tehnološki parkovi u Beogradu, Novom Sadu i Nišu povezuju akademsku zajednicu, privredu i investicije i stvaraju uslove za razvoj sopstvenih tehnoloških rešenja, a ne samo pružanje usluga za druga tržišta.
Ipak, tu se otvara i najvažnije pitanje. Uprkos brzom rastu, struktura sektora i dalje je u velikoj meri zasnovana na izvozu usluga. Analize Ministarstva trgovine SAD ukazuju da Srbija beleži snažan razvoj digitalne ekonomije, ali da je ona i dalje dominantno orijentisana na rad za strana tržišta, uz ograničen broj sopstvenih proizvoda koji određuju pravila igre.
Ako takav model ostane dominantan, infrastruktura koja je izgrađena može postati platforma za tuđe tehnologije, dok domaći sistem ostaje u ulozi izvršioca. U tom slučaju, kontrola nad podacima ne znači i kontrolu nad odlukama, jer sistemi koji te odluke oblikuju mogu dolaziti izvan okvira u kome se podaci stvaraju.
Srbija je izgradila temelje koji omogućavaju razvoj i prvi put ima kapacitet da učestvuje u tehnološkim promenama na višem nivou. Infrastruktura više nije ograničenje. To je polazna tačka.
Srbija, oslanjajući se na izgrađeni sistem, rastući doprinos digitalne ekonomije bruto domaćem proizvodu i sve veće poverenje međunarodnih investitora, ima realnu osnovu da iz faze razvoja pređe u fazu stvarnog uticaja i počne da oblikuje sopstvenu digitalnu budućnost.
Aleksandar Čupić glavni i odgovorni urednik portala ePančevo
