Vlada Srbije stvorila je uslove da se razmatra mogućnost strateškog partnerstva Elektroprivrede Srbije i Rudnika Kovin. Ali, kako navode, to ne znači i da je unapred sve dsogovoreno.
„Da bi se donela odluka o strateškom partnerstvu, neophodno je sprovesti prethodne procese, koji svakako podrazumevaju analizu opravdanosti uvažavajući tehnološke, ekonomske, društvene i druge faktore koji su od značaja za analizu osetljivosti i rizika, dinamičku ocenu i održivost samog procesa“, piše u pisanom odgovoru ministarstva portalu novaekonomija.rs.
Podsetimo, Ministarstvo privrede je u decembru 2022. godine raspisalo javni poziv za privatizaciju Rudnika Kovin, ali je Vlada 15. juna ove godine donela zaključak nakon koga se odustalo od privatizacije.
Zaključkom Vlade je, umesto prodaje, usvojen predlog o strateškom partnerstvu sa EPS.
Takođe, ovim zaključkom Vlada se saglasila da se akcije Rudnika Kovin, koje su sada u Registru akcija i udela, prenesu na Srbiju.
Akcije preduzeća prenose se u Registar akcija i udela nakon raskida ugovora o privatizaciji, a Rudnik Kovin je bio neuspešno privatizovan i 2007. godine prodat preduzeću Kornikom iz Bugarske.
Ugovor sa bugarskim preduzećem raskinut je tri godine kasnije.
Rudnik Kovin je 2005. godine izdvojen iz Elektroprivrede Srbije. Poslovao je do 2007. godine, kada je Vlada Srbije donela odluku o privatizaciji.
Kako je Nova ekonomija pisala, o Rudniku Kovin predstavnici Ministarstva rudarstva i energetike razgovarali su i na sastanku sa kompanijom „Čajna roud end bridž korporejšen“ (CRBC) u avgustu prošle godine.
Tada je Novoj ekonomiji iz ovog ministarstva odgovoreno da je, kada je reč o ležištu uglja Kovin, kompanija Energetski Kompleks na prostoru takozvanog Ležišta Kovin (polja A i B), odnosno Velikog Kovina, „overila rezerve uglja u količini od 266 miliona tona“.
Rudnik Kovin bavi se podvodnom eksploatacijom uglja. Na sajtu se navodi da se preduzeće od 2010. godine, nakon neuspešne privatizacije, pa sve do 2014. godine, nalazilo u restruktuiranju.
Od septembra 2014. godine, izmenama Zakona o privatizaciji, preduzeće izlazi iz restruktuiranja, a od 2015. godine poslovni računi više nisu zaštićeni od naplate poverilaca.
„Preduzeće tada počinje da posluje po tržišnim principma, bez dana blokade poslovnog računa, i izmiruje tekuće, ali i deo starih obavzea nastalih u periodu privatizacije i resturktuiranja“, piše na sajtu Rudnika Kovin.
Rudnik Kovin je prošle godine imao poslovne prihode od 771,2 miliona dinara (6,6 miliona evra), što je povećanje od 62 odsto u odnosu na poslovne prihode u 2021. godini od 475,1 milion dinara (četiri miliona evra).
Takođe, za razliku od 2021. godine kada je Rudnik Kovin imao neto gubitak od 112,8 miliona dinara (960.300 evra), prošle godine je poslovao profitabilno i imao neto dobitak od 51 milion dinara (434.200 evra).
