Šumsko gazdinstvo „Banat“ završilo je prolećnu sadnju i pošumljavanje terena južnog, srednjeg i severnog Banata, kaže Željko Sušec zastupnik ŠG „Banat” u Pančevu, koje posluje u sistemu JP „Vojvodinašume” i upravlja sa oko 55.000 hektara.
Mladice topole, vrbe, belog i crnog bora, poljskog jasena, hrasta, crnog oraha, bagrema, prekrile su oko 600 hektara. Sav sadni materijal proizveden je u rasadnicima „Ljutovo”, „Žarkovac” i „Ečka”. Sušec naglašava da se za svako posečeno stablo posadi novih deset sadnica, od kojih se više od 80 odsto primi. Prednost se daje autohtonoj vegetaciji, posebno hrastu.
- Minulih dana, završen je i posao kod sela Grebenac u Specijalnom rezervatu prirode „Deliblatska peščara”. Na 15 hektara teritorije Bele Crkve, posađeno je devet hektara crnog bora, četiri hektara bele topole i oko dva hektara hrasta. Za deset godina, tu će biti mlada šuma, kaže Sušec.
Poučeni iskustvima iz prošlosti, kada su se u peščari dešavali veliki požari 1973., 1996. i 2007. godine i izgorelo više od 3.000 hektara borovih šuma, sada se pošumljava mozaično. Kultura crnog bora oivičena je lišćarskim vrstama, što će, kaže Sušec, sprečiti lako širenje požara.
- Tokom minule decenije, povećali smo šumski fond Deliblatske peščare za više 760 hektara novih šuma, šuma koje su nikle na deponijama, parlozima, na površinama na kojima nikad nisu postojale. Uvek svima kažem, Deliblatska peščara se sa pravom naziva i „Zlatiborom u Vojvodini”. Svake godine radimo i prorede, kako bi šume dobile dovoljno svetla. Sečama se pristupa i kada kod sadnica dođe do smanjenja prirasta i obolevanja. Posle pripreme, teren pošumljavamo u skladu sa savetima Instituta za šumarstvo i stručnjaka za planiranje i gazdovanje šumama iz naše direkcije. Sve se radi striktno po planu, kaže Sušec.
Kako ističe, klima se promenila, pa i procesi vegetacije, a više nema ni sezona visokih vodostaja. Zato se radi mnogo više na odvodnim kanalima, podižu se vetrozaštitni pojasevi i branjeni delovi kraj reka.
– Stanje je zadovoljavajuće, ali svi ljubitelji prirode i posetioci peščare, pa i drugih lokaliteta, treba da znaju da moraju da se drže striktnih pravila ponašanja. Nema vožnje motorim vozilima zbog bogatog biodiverziteta i endemskih vrsta, kao što je banatski božur, i drugog živog sveta. Takođe, zabranjeno je bacanje smeća i paljenje vatre. Inače, u peščari ima i divljači, što govori da je to zdrava sredina i bogatstvo koje moramo da sačuvamo, naglašava Sušec.
U Šumskom gazdinstvu „Banat” ističu odličnu saradnju sa lokalnim zajednicama. Stručne službe gazdinstva pomažu savetima i donacijama sadnog materijala i ko god želi da sadi, dobrodošao je. Ovih dana, u saradnji sa preduzećem „Vojvodinašume”, kreću u akciju čišćenja nekoliko kilometara priobalja Dunavca kod Dubovca, koje je posle povlaćenja Dunava u korito ostalo zatrpano ambalažnim otpadom.
- Taj potez, koji je veliko stanište ptica, biće očišćen uz pomoć nadležnih službi, ljubitelja prirode, velikog broja vikendaša, a novac od prodaje sakupljene ambalaže usmeren je u humanitarne svrhe, kaže Sušec.
Zaposleni u ŠG „Banat“ sproveli su i kaciju čišćenja Labudovog okna, čije obale takođe ostaju prekrivene otpad, kada padne vodostaj Dunava. Labudovo okno je značajno utočište ptica močvarica, gnezdilište globalno ugroženih, hranilište brojnih retkih i zaštićenih vrsta i najjača selidbena stanica za ptice vodenih staništa u Srbiji i kao takvo je prioritetno za zaštitu.
Labudovo okno, svojevrsni raj na zemlji i jedna od vrednih vojvođanskih destinacija koja godinama unazad privlači strane turiste, locirano je na levoj obali Dunava, u jugoistočnom Banatu. Nastalo posle izgradnje Đerdapa, okno je dobilo naziv po tome što jedan deo Velikog rita svake godine naseljavaju labudovi iz cele Evrope.
