Jedna od najvećih slava za Srbe jeste slava Svetog velikomučenika Georgija ili u narodu još poznata kao slava Sveti Đorđe ili Sveti Đurađ. Slava se praznuje 23. aprila po julijanskom kalendaru ili na današnji dan, šestog maja, po gregorijanskom kalendaru. Sveti velikomučenik Georgije je na današnji dan braneći svoju veru, umro za Hrista.
Ko je bio Sveti Georgije?
Sveti Georgije ili Sveti Đorđe je slava koju praznuje većina pravoslavaca, ali i deo katolika.
Sveti Đorđe je bio rimski vojnik i živeo u III veku. Odrastavši u hrišćanskoj porodici Sveti Đorđe je naučio od malih nogu šta znači vera, prema tome, vođen time, pustio je da ga vera služi i u kasnijim godinama.
Njegova duhovnost, istrajnost i karakternost isticala se ne samo u vojničkim dužnostima, već i u ljubavi prema ljudskom rodu. Poštovan od ljudi i pravedan prema okolini, sveti Đorđe je vrlo mlad odlikovan i uvažen od strane svojih sunarodnika.
Kako je u tadašnje vreme rimskih vladara bilo nepoželjno biti hrišćanin, događali su se strašni progoni hrišćana. Sveti Georgije kao rimski vojnik i jedan od sluga rimskog imperatora Dioklecijana morao je da se povinuje svakom zahtevu i volji svoga cara, te ga je tako sledovalo da tera i progoni nedužne ljude koji su ispovedali Hrista. Ne mogavši to, zajedno sa svojim vaspitanjem, ljubavi prema Bogu i ljubavi prema ljudima, da uradi, Sveti Georgije se sam prijavljuje caru i prijavljuje se upravo kao hrišćanin.
Od toga trenutka, Sveti Georgije, baš kao i svi ostali Sveci biva mučen i kažnjen zbog svoje vere.
Vera iznad svega – primer ljudima
Sveti Georgije je mukotrpno odolevao svim bolovima i kaznama koje je car sprovodio nad njim, ali se nije hteo odreći ni jednog momenta hrišćanstva. Car je sa svakim odbijanjem postajao sve gori i gori. I dok su se čuda dešavala i pred carevim očima, hrišćanin Georgije za svako čudo koje mu se desilo u toku tih beskonačnih mučenja, postajao je sve nepoželjniji za cara, sve dok car ne odluči da ga jednom zauvek usmrti.
Slava koja se slavi u narodu šestog maja jeste dan kada je Svetom Georgiju, zbog njegove duboke vere i najviše ljudske snage da odbrani istinu pred Rimljanima, odrubljena glava.
Ovakav čist svetkovni momenat, od strane ljudskog roda vredan je divljenja i slavlja.
Ne izgubivši sebe, ono što zaista jeste, Sveti Georgije kroz ispovedanje vere sebe sam je identifikovao kao duboko verujućeg i stradajućeg čoveka, koji nije izgubio ono jedino pravo, da je hriščanin i da za njega ne postoje druge mogućnosti.
Ovakav primer verujućeg čoveka, stradalnosti i istrajnosti u svome ubeđenju, današnji ljudi teško poseduju. Gube i trpe poraz se sa svakim izazovom, prodajući svoju dušu i odlazeći u trenutku kada im to odgovara.
Pravo spasenje čoveka jeste upravo kroz njegovu veru, ljubav i nadu koju ne sme nikada da izgubi, zato danas proslavimo ovaj dan koji nam svima poručuje da je čovek u mogućnosti da istinski i nadljudski ima veru i verujući vidi čuda koja se oko njega dešavaju.
Srećna slava svim vernicima koji je danas slave!
