Deliblatsku peščaru su još u ledenom dobu oblikovali moćni vetrovi nanoseći pesak sa Dunava na prostrani plato na jugu Vojvodine. Mada je danas zovu jedinom pustinjom Evrope, čovek ju je, braneći plodnu ravnicu, davno zauzeo.
I dalje mnogima neznana, pusta, skrivena između vršačke, tamiške i ravni Dunava na jugoistoku Vojvodine, leži Deliblatska peščara, evropska Sahara i jedina pustinja Evrope, kako je zovu. Na samo sat vožnje od Beograda, ova najveća peščara Starog kontinenta, koja se prostire na oko 300 kvadratnih kilometara, ime nosi po obližnjem selu Deliblato, nastalom još u tursko doba.
Priča kaže da su ovaj jedinstven prirodni fenomen u ledenom dobu stvorili moćni vetrovi nanoseći pesak sa Dunava i okolnih reka na prostrani duguljasti plato na jugu Banata. Ako vas put nanese u ovaj divlji kraj Srbije, nesumnjivo ćete čuti i da je peščara zapravo dno nekadašnjeg Panonskog mora.
Ledena košava, koja zimi ovde udara brzinom i do nekoliko stotina kilometara na sat, i danas oblikuje ovu divljinu po svom. Ipak, i čovek se umešao u ovu igru. Nepregledne dine, zbog kojih se nekad činilo da ova peščara zapravo nije tu, nadomak brdovitog Balkana, već negde u Africi, pošumljene su u 19. veku, u doba austrougarske vlasti, iz straha da će vetrovi raznositi pesak unedogled i ovladati plodnom vojvođanskom ravnicom. Tako je pesak i dalje tu, ali najvećim delom skriven pod travom, niskim rastinjem, žbunjem.
Mada možda nećete videti pravu Saharu ako se rešite da upoznate Deliblatsku peščaru, to nikako ne treba da vas obeshrabri. Jer tu vas čeka jedan od poslednjih kutaka istinske divljine na ovim prostorima. Nisu bez razloga baš na ovoj vanvremenskoj zaravni snimani naši kultni filmovi „Ko to tamo peva“ i „Boj na Kosovu“.
Naoko tako pusta, ova peščara zapravo je dom za oko 900 vrsta biljaka, među kojima je i 20 vrsta orhideja. Tu rastu banatski stepski božur, Pančićev pelen, šerpet, Degenova kockavica i još neke retke vrste, koje je moguće naći samo u Deliblatskoj peščari i nigde više u Srbiji. Ovde ćete imati jedinstvenu priliku da se susretnete sa mnogim retkim živim stvorenjima, pustinjskim mravima, mravljim lavom, banatskim sokolom, orlom krstašem, orlom kliktašem, stepskim skočimišem, stepskim tvorom, jer osim u ovoj peščari, njih malo gde ima i u našoj zemlji i u Evropi. Tako ugrožene i malobrojne, one su utočište našle baš na ovom području, koje je zato uvršćeno u najznačajnija staništa ptica na evropskom kontinentu. Nemojte se začuditi ako usput naiđete i na vuka, srnu, divlju svinju… Otuda je još davne 1977. proglašena za specijalni rezervat prirode, a od 2002. nalazi se na preliminarnoj listi Uneska kao područje izuzetnih prirodnih vrednosti. Na ovom prostranom nesvakidašnjem platou mesta ima i za pčelare iz čitave Srbije jer su ovdašnji bagremov i lipov med veoma specifični.
Svet za sebe su Zagajička brda, neobičan predeo na severoistočnom obodu peščare, posve drukčiji od cele vojvođanske ravnice. Ko god da ga poseti, nesumnjivo će pomisliti da je zalutao u neku prastaru bajku. Jer dokle god pogled doseže, jedno na drugo naslanjaju se nanizana brdašca, drevne peščane dine prošarane šumom i stepskim rastinjem. Tajnoviti puteljci će vas odvesti do najvišeg vrha od 256 metara i spomenika u obliku piramide. Videćete odatle Dunav, Vršačke planine, južne Karpate. Verovatno ćete usput naići na bezbroj humki izbačene zemlje jer ovaj lokalitet je najznačajnije stanište i reproduktivni centar slepog kučeta, glodara sa crvene liste ugroženih vrsta sveta.
Deliblatska peščara sa svojim Zagajičkim brdima možda više nije prava pustinja, ali jeste pustara. Zato ne tražite ovde nikakvog traga civilizacije, dočekaće vas samo sirova sila prirode u svoj svojoj lepoti. I nemojte se iznenaditi ako se susretnete sa ćudljivim smrknutim pastirom, koji vas, nenaviknut na ljude, neće pozdraviti u prolazu.
Kad ste već tu…
Nema sumnje da ćete u Deliblatskoj peščari naći nešto po svom ukusu jer ona nudi seoski turizam, kampovanje, školski rekreativni centar, lovišta, izletišta Devojački bunar i Čardak s osmatračnicama i vidikovcima, a zimi su sankanje i uživanje u igrama na snegu na drevnim dinama nešto zaista posebno.
autor:Nevena Dimitrijević
izvor : Blic. rs
