Centar za likovnu i primenjenu umetnost Terra, sa sedištem u Kikindi, predstavlja ustanovu kulture koja se sastoji iz tri celine: Galerije Terra, Ateljea Terra i Muzeja Terra.
Osnovna delatnost Centra Terra je izlagačka, i ona se realizuje kroz samostalne i grupne izložbe koje se održavaju u prostoru Galerije Terra u Kikindi, kao i na drugim lokacijama u zemlji i inostranstvu, a u organizaciji ove ustanove.
Osim izložbene delatnosti, Centar za likovnu i primenjenu umetnost Terra organizuje istoimeni internacionalni simpozijum skulpture velikog formata u terakoti, jedinstven umetnički događaj ove vrste. Centar Terra može da se pohvali neprekinutom tradicijom organizovanja vajarskog simpozijuma Terra dužom od trideset godina.
Internacionalni simpozijum skulpture u terakoti velikog formata „Terra” osnovan je 1982. godine od strane akademskog vajara mr Slobodana Kojića. Od tada se održava svake godine od 01. do 31. jula u Kikindi, u prostoru nekadašnje fabrike crepa – objektu industrijske arhitekture izgrađenom 1895. godine.
Na simpozijumu „Terra” svake godine učestvuje od pet do osam umetnika iz Srbije i inostranstva. Kada je reč o skulpturi u terakoti velikog formata i savremenoj umetnosti, simpozijum „Tera” jedinstven je na svetu.
Tokom ove četiri decenije „Terra” nastoji da sve svoje učesnike „uvede“ u jedan specifičan proces stvaranja koji nije moguće realizovati u redovnoj ateljerskoj praksi: vajarima je ponuđena mogućnost svojevrsnog stručnog usavršavanja te je zbog toga kikindski vajarski skup definisan kao – simpozijum.
Vajari su na kikindskom simpozijumu tokom svih ovih godina autentičnim skulptorskim načinom iskazali svoje reakcije i refleksije na društvena zbivanja, iako učesnicima „Terre” nikada nije bio postavljen ni jedan tematski ili koncepcijski zahtev.
Reagujući na sva ta zbivanja, ažurno delajući na Internacionalnom simpozijumu skulpture „Terra” u Kikindi, vajari su svojim oblicima pronicali u duh vremena: u osamdesetim su komentarisali dihotomnost tadašnjeg doba: ekspresivnom formom su protestvovali protiv tadašnjeg stanja sveta ali su, istovremeno, tom istom gestualnošću, ekstatično slavili život. Potom su se konstrukcijom suprotstavljali opštoj destrukciji koja je vladala nekadašnjim jugoslovenskim prostorom fatalnih devedesetih, baš kao što su u tom desetleću nametnuli geometriju i formalnu jednostavnost oplemenjene načelima reda, sklada i harmonije – kao moguće modele za uređenje boljeg društva.
Do sada je na simpozijumu „Terra” učestvovalo oko 250 vajara iz 43 države.
Određen broj skulptura izložen je u javnim prostorima. U legatu čuvenog Internacionalnog bijenala savremene umetnosti u Veneciji nalazi se pet skulptura Borislava Nedeljković – Prodanović, Marijana Gvozdenović, Milorad Damnjanović, Mladen Marinkov, Slobodan Kojić. Monumentalna skulptura Nikole Vukosavljevića, Divlji Vepar trajno postavljen u Tašmajdanskom parku u Beogradu. U zgradi gradske uprave Kikinda postavljene su tri skulpture galerijskog formata Obelisk Đorđa Arnauta, Konjanik Antuna Babića i Oklopnik Milorada Damnjanovića dok se ispred glavnog ulaza nalaze dve monumentalne skulpture, Ratnik Nikole Koke Jankovića kao i Anđeo mira od japanskog autora Masanao Honda.
Na gradskom trgu, u neposrednoj blizini galerije, nalaze se dva monumentalna rada, Petra Omčikusa i Ljubodraga Jankovića. U parku gradske bolnice nalaze se pet monumentalnih skulptura autora: Kouseija Fudžikija, Nute Doru, Valentine Dusavitskaje, Frančeska Rovijela i Numana Huseinbegovića.
A ostatak fundusa u javnom prostoru nalazi se u parku skulptura bivše fabrike crepa u kojoj se održava simpozijum.
Skulpture nastale na simpozijumima „Terra” prezentuju se publici na godišnjim izložbama koje se održavaju početkom jula svake godine u prostoru galerije „Terra” , kao i na delu gradskog trga. Otvaranje godišnje izložbe ujedno označava i svečani početak aktuelnog simpozijuma „Terra” .
Skulpture iz fundusa simpozijuma „Terra” izlagane su i na brojnim izložbama u mnogim gradovima u Srbiji i inostranstvu poput Beograda, Novog Sada, Pančeva, Subotice, Sarajeva, Banja Luke, Ljubljane, Ribnice, Karlovca, Bara, Venecije, Pariza, Temišvara, Rešice, Kečkemeta, Kiškunđfelehaza, Kapolču…
Čast da predstavlja jugoslovensku likovnu umetnost na 48. Bijenalu u Veneciji održanom 1999. godine pripala je i vajarima koji su bili deo Internacionalnog simpozijuma skulpture u terakoti velikog formata „Terra”. Tom prilikom gradu Veneciji poklonjeno je pet skulptura, nastalih na simpozijumu kao deo fundusa „Terre.
Pero Zubac rekao je o Terri: ,,Terina velelepna radionica, u zdanju stare ciglane na Pogonu dva, jedinstvena u svetu galerija u otvorenom prostoru, u samom srcu fabrike „TOZE MARKOVIĆ“, možda je unikatna skoro fantastična interakcija sunca, vazduha, vode i tišine, opojnog mirisa ravnice i specifične širine i dobrote ravničarske duše’.
Sava Stepanov, likovni kritičar rekao je:
„Od samog početka (1982), tokom osamdesetih i u devedestim godinama proteklog veka, na svim okupljanjima Internacionalnog simpozijuma skulpture TERRA u Kikindi, jasno su se manifestovale glavne karakteristike umetnosti tog perioda…
… U svim kretanjima, tokom osamdesetih i devedesetih godina, TERRA je jasno definisano promotivno mesto i agens aktuelnih zbivanja…
… Vajarima u TERRI je otvorena kolosalna mogućnost direktnog vajanja, zapravo direktnog utiskivanja vlastite osećajnosti u glinu. Ne radi se samo o poetskom naboju, o potvrđivanju plastične poruke. Čini se da je savremenom vajaru izuzetno značajna mogućnost da u pramaterijalu ostavi vlastiti trag… „