Srbija je samo u poslednje tri godine kroz javne pozive Fonda za nauku obezbedila 43,9 miliona evra za 282 naučna projekta, na kojima učestvuje 1737 istraživača.
Srbija je tokom poslednjih godina izgradila šest naučno tehnoloških parkova (Novi Sad, Beograd, Kragujevac, Niš, Čačak, Požarevac) u kojima radi i razvija se veliki broj naučnika, mladih preduzetnika i IT stručnjaka. Osnovan je i državni Istraživački institut za razvoj veštačke inteligencije.
Srbija je tokom poslednje tri godine sagradila dve najsavremenije laboratorije nazvane Vatreno oko (Beograd i Niš) koje su svojim savremenim testiranjima pomogle tokom pandemije Kovida 19, sagradila potpuno nove tri Kovid bolnice i dva Klinička centra (Niš i Beograd), renovira KC u Novom Sadu i Institut u Kamenici, a u planu je izgradnja ili dogradnja velikog broja lokalnih bolnica po Srbiji.
Srbija je tokom poslednjih godina spremno ušla u četvrtu industrijsku revoluciju. Početkom godine premijerka Ana Brnabić potpisla je sa Svetskim ekonosmkim forumom otvaranje Centra za četvrtu industrijsku revoluciju u Beogradu.
Srbija je jedina zemlja u ovom delu Evrope koja je sagradila državni Data centar, koji se nalazi u Kragujevcu na 14.000m2 s kapacitetom 1080 rack ormana, koji pored zaštite podataka, služe i za skladištenje informacija države i privatnih kompanija kao što su Huawei, IBM, SOX…
U Srbiju se u poslednje dve godine vratilo preko 92.000 ljudi iz dijaspore, uglavnom mladih, koji započinju svoj biznis i polako se ponovo integrišu u Srpsko društvo.
Milan Bosnić, koji je pre desetak godina započeo, danas svetski uspešan startup, Strawberry Energy odlučio je da se priključi najvećoj stranci u Srbiji, koja uspešno vodi državu i godinama unazad ulaže u nauku i obrazovanje. Prilikom predstavljanja ekonomskog programa Srpske napredne stranke, kao njen kandidat za poslanika, izjavio je da je u prošloj godini izvoz IT usluga iz Srbije iznosio 1.7 milijardi dolara, više i od izvoza poljoprivrednih proizvoda.
– Konkretno, kao neko ko dolazi iz IT industrije vidim veliki napredak i poboljšane uslova za poslovanje. Najveće svetske firme otvaraju razvojne centre u Srbiji, naši inženjeri rade na velikim projektima, razvija se gejming i kripto industrija. Lepota svega je što pored Beograda veliki porast imaju Novi Sad, Niš, Kragujevac i drugi gradovi gde IT industrija raste. Mladi se zapošljavaju na završnim godinama fakulteta za plate koje su nekoliko puta više proseka – istakao je Bosnić.
Srbija uz sva ulaganja u nauku i obrazovanje paralelno ulaže i u
- kulturu – posle više godina otvoreni muzeji, obnovljeni kulturni centri, pozorišta,
- sport – osvojeno najviše medalja na Olimpijskim igrama i prvih mesta na svetskim, evropskim i regionalnim takmičenjima
- privredu – samo tokom 2020-2021. godine država je uložila 8.8 milijardi evra u podršku mikro, malim i srednjim preduzećima i svim zaposlenima, 3.9 milijardi evra privučeno je u stranim direktnim investicijama samo tokom 2021. godine, nezaposlenost je na istorijskom minimumu,
- demografiju – svako prvorođeno dete u porodici dobija 300.000 dinara, a drugo i treće po 100.000 dinara, dok majke dobijaju 20.000 evra kao podršku za kupovinu stana i u
- infrastukturu – trenutno se gradi 10 autoputeva, nekoliko mostova, obilaznica, regionalnih puteva, …
Država Srbija poslednjih godina beleži i snažan ekonomski rast. Prva je u Evropi ne samo po sportskim uspesima, već i po ekonomskim parametrima potvrđenim od strane MMF-a i stabilnim kreditnim rejtingom, a razvijeni su i ekonomski programi Srbija 2025 i Beograd 2030 koji jasno definišu pravce razvoja. Postignuti vidljivi rezultati kao i dela jasna su garancija da će se sa ovim timom koji vodi državu tako nastaviti i u budućnosti.