Umetnik iz Kovina, Vladimir Komarica, otkrio je tajne svog TelePorta u prepunom potkrovlju biblioteke „Vuk Karadžić“ 19.maja, u okviru programa „Reč na uglu“. Teleport je projekat instaliran na fasadnom zidu Vladimirove kuće koji godinama privlači pažnju i „provocira“ prolaznike da zastanu. Ovo postiže objavljivanjem radova formata 190X120cm, povezujući vreme, događaje, ličnosti, stvarno i imaginarno.
„TelePort je nešto što ne može da postoji. Fizika kaže da je nemoguće spojiti dva udaljena mesta. Ali u našoj mašti je moguće. Opet, mi smo na neki način sve bliži i bliži udaljenosti, zahvaljujući tehnologiji“ objašnjava Komarica. Drugi aspekt njegove priče je taj što je bio podstaknut društvenim mrežama na kojima je moguće postaviti fotografije, pa je tako i on želeo da na zidu svoje kuće objavljuje radove. Vladimir je pripremio prezentaciju od 60 impozatnih radova koji su se godinama smenjivali na zidu kao stranice knjige i svaki od njih „priča“ svoju zanimljivu priču.
Kovinski slikar vraća prisutne 5 godina unazad (vreme korona virusa). Na zidu kuće, u sigurnosti policijskog časa, kači naslikani portret Josipa Broza Tita koji mesec dana povezuje Kovin sa Kumrovcem. Međutim, neko je bio ogorčen na Tita, jer se pojavilo ustaško U, preko njegovog lica X, a u dnu portreta anagram P.F.K. Kovinska publika, koja redovno prati rad TelePorta putem društvenih mreža, po strani je ostavila svoje razmirice oko toga da li lik ovog doživotnog predsednika treba da se nalazi na TelePortu. Svu svoju srdžbu ona je sada usmerila na ikonoklasta. Komarica je nakon ove intervencije preko U, X i P.F.K. iscrtao cveće, a iznad maršalove glave napisao Drugarice, posadimo cvijeće. Tako je ikonoklast postao pionirka, a Broz produžio ka kući cveća.
Ako je verovati fejsbuk publici, umetnost je uzvratila udarac – svi su se vratili pitanju da li je Kovin uopšte trebalo da bude spojen sa Kumrovcem. Još intervencija na radu Vladimire Komarice dešava se kada objavljuje rad Pikova dama koja spaja Kovin sa Sankt Petersburgom na kojem jedan od prolaznika postavlja tri pobedničke karte. U poznatoj Puškinovoj priči, Herman, vojni inženjer u Ruskoj imperatorskoj armiji, očajnički želi da sazna tajnu o tri pobedničke karte koja će mu omogućiti da se obogati.
Da bi to uradio Puškinov junak se obratio, preteći pištoljem, grofici Ani Fedotovnoj, koja je znala za trik. Ona mu dolazi u san, daje odgovor koji je tražio i tada saznajemo da su tri karte na TelePortu, trojka, sedmica i kec, tri pobedničke karte iz priče. Ova intervencija doživljava reakciju Vladimira Komarice, koji izražava svoje oduševljenje na postavljanje tri velike karte, a one koji su ih postavili naziva kolegama umetnicima. Prema tome, može se reći da njegov TelePort nisu samo radovi koji povezuju ljude i događaje, već je to i komunikacija sa stvarnim ličnostima, uglavnom iz sveta umetnosti.
Nekima je otkriven identitet, a za neke ni sam autor nikad nije saznao ko su.
Zvog velike zainteresovanosti publike, Reč na uglu sa Vladimirom Komaricom dobiće svoj nastavak u biblioteci, a tačan datum biće naknadno objavljen.
