Evo nas u desetoj epizodi serijala „Zaboravljene dečje igre“. Na redu su klikeri. Ova deca ovde koja sada igraju iza mene su iz osnovne škole „Koriolan Doban“ iz Kuštilja. Jedno divno mesto kraj Vršca.
Pre nego što počnemo moramo da objasnimo kako se stvarno klikeri igraju. Ajde!
Klikeri su društvena igra. Deca se u stvari igraju zajedno u ekipi. Ja kao dete sam igrala ono najobičnije.
Prvo se napravi rupa, pa crta i onda se dogovorimo kako ćemo da igramo. Bacamo svi redom. Najbitnije je da bacimo zadnji ili predzadnji. Jer ćemo onda da vidimo da li ćemo ići bliže ili dalje rupi, kako već zamišljamo taj proces u glavi.
Posle toga ako jedan od njih pogodi rupu, taj automatski igra prvi. Ako nije pogodio rupu, onaj koji je bliži rupi prvo mora da ubaci u rupu.
Stavlja ruku na četiri prsta, pet i onda udara. Čim je udario prvog ide zadnji, ako je promašio ide onaj koji je iza njega. Prvo mora da pogodi rupu i tako sve redom. Onaj koji je pokupio najviše klikera, taj je i pobedio.
