Železničar je zvanično promovisao novog golmana – Jovana Miladinovića, koji je potpisao ugovor na tri godine. Jedan od najtalentovanijih srpskih čuvara mreže (2007. godište) u Pančevo je stigao posle sezone u Zvijezdi 09, a juniorske dane je proveo u Crvenoj zvezdi i Kikeru iz Kraljeva, gde je i rođen.
– Fudbal sam počeo da igram sa sedam godina u Kraljevu, u mestu pored Kraljeva. Tada me je teča odveo na teren i tu je sve krenulo. U početku sam želeo da budem špic, što je možda i karakteristično za mnoge golmane. Međutim, brzo sam shvatio da mi više odgovara da čuvam svojih šesnaest metara nego da trčim po celom terenu. Posle toga sam prešao u Kiker iz Kraljeva, gde sam dugo branio, uglavnom za starije generacije. Kasnije je usledio prelazak u Crvenu zvezdu – počeo je priču Miladinović za klupske kanale.
Golmanska pozicija je „porodično nasledstvo“ Miladinovića.
– Deda je bio golman. Baš sam gledao njegove fotografije. Čak i ličimo. To mi daje dodatnu motivaciju za sve što dolazi. Kad god stanem na gol, bilo da je trening, utakmica ili mali fudbal sa društvom, pomolim se za njega. Verujem da mi je ostavio nešto od svog talenta i to mi mnogo znači.
Ko su bili tvoji uzori i od koga si najviše učio?
– Pratim gotovo sve golmane i njihove treninge, od engleskih i španskih klubova do reprezentacija. Dok sam bio mlađi, najveći uzor mi je bio Manuel Nojer. Danas posebno volim golmane koji odlično igraju nogom, poput Edersona. Veliki uticaj na mene imao je i Zoran Popović. U Crvenoj zvezdi smo sarađivali šest ili sedam meseci, ali sam za to vreme mnogo naučio od njega. Izuzetno je profesionalan, posvećen i čovek od kog može mnogo da se nauči.
Miladinović je deo juniorskih dana proveo i u Španiji.
– To je bilo predivno iskustvo. Doći u klub kao što je Atletiko Madrid i raditi u sistemu gde je Fernando Tores trener, zaista je nešto posebno. Tamo se radi na vrhunskom nivou i razlika u odnosu na naše prostore je velika. Mislim da je najveća razlika u broju ljudi koji su uključeni u rad sa ekipom. Samo u omladinskom pogonu postoji veliki stručni štab, mnogo fizioterapeuta i ljudi koji su posvećeni svakom detalju. Sve je veoma profesionalno. Nema prečica – ili možeš ili ne možeš, ili hoćeš ili nećeš.
Koliko si pratio Železničar pre dolaska?
– Iskreno, ne pratim mnogo srpski fudbal, ali sam gledao nekoliko poslednjih utakmica Železničara. Mnogo mi se dopada stil igre koji ekipa neguje. To je fudbal koji meni odgovara – igra se od golmana, postoji jasna ideja i svaki igrač zna svoju ulogu na terenu. Mislim da su to velike zasluge trenera Radomira Kokovića.
Kako bi opisao svoj stil branjenja?
– Prepoznatljiv sam po tome što često igram veoma visoko, nekada i 50 metara od svog gola. Volim da učestvujem u organizaciji igre i smatram da su mi igra nogom i distribucija lopte među najvećim kvalitetima. Moj stil je najsličniji Manuelu Nojeru iz njegovih najboljih godina.
Šta očekuješ od prve sezone u Železničaru?
– Znam da me čeka ozbiljna konkurencija i to je nešto što prihvatam. Na svakom treningu želim da se izborim za svoje mesto, jer svaki golman želi da bude prvi izbor. Moj cilj je da ove sezone debitujem za prvi tim, a da naredne postanem standardan golman Železničara. Naravno, voleo bih da zajedno ostvarimo velike rezultate. Ako Bog da, možda jednog dana i da igramo evropska takmičenja. To bi bio san za sve nas.
