Slike sa ovogodišnje Norijade u Zagrebu i Dubrovniku nisu incident. One su statistika.
Skandiranje ustaških parola, paljenje baklji i podizanje desne ruke među maturantima nisu izraz mladalačkog bunta, već precizan indikator društvene dijagnoze. Kada sedamnaestogodišnjaci na glavnim trgovima države članice Evropske unije viču „Ajmo ustaše“, reakcija sistema već je unapred poznata.
Prvi nivo – protokolarno ograđivanje
Državni vrh deklarativno osuđuje „ekscese“ i „totalitarne simbole“, dok se odgovornost istovremeno prebacuje na škole, porodice i „pojedince“. Time se ozbiljan ideološki i politički problem spušta na nivo javnog reda i mira. Sistem uspešno izbegava suštinsko pitanje: kako simboli jedne zločinačke ideologije opstaju u javnom prostoru gotovo osamdeset godina nakon njenog poraza.
Drugi nivo – briselska pasivnost
Evropska unija reaguje rutinski i bez političke težine. Tela poput Evropske komisije protiv rasizma i netolerancije beleže porast ekstremizma i revizionizma, ali bez ozbiljnijeg efekta. Hrvatske vlasti kritike neutrališu poznatom formulom „osuđujemo sve totalitarizme“, vešto relativizujući razliku između ustaštva i komunizma kako bi očuvale ravnotežu prema domaćem desnom biračkom telu.
Treći nivo – normalizacija
Najopasniji je sistemski proces banalizacije. Zakonska nedorečenost i višedecenijski dvostruki standardi oko pozdrava „Za dom spremni“ mladima šalju jasnu poruku: reč je o političkoj interpretaciji, a ne o nasleđu režima odgovornog za masovne zločine. Generacije rođene decenijama nakon Drugog svetskog rata i ratova devedesetih ne skandiraju iz dubokog uverenja, već iz društveno proizvedenog neznanja i prihvaćenog obrasca ponašanja.
Zaključak je neprijatan, ali neizbežan, sledeće godine ista skandiranja neće sprečiti ni policijske prijave ni ritualne osude političara. Problem je što je postala deo svakodnevice — prevedena iz statusa istorijske sramote u status prihvatljivog maturantskog folklora.
Aleksandar Čupić
Pročitajte još:
Od Kurtija do Banjske: Ko je stvorio sistem koji danas sudi Srbima
Levičarski fašizam preti Srbiji: Plenumi su bliži NDH nego Ljotiću
