Ormuskim moreuzom svakog dana prolazilo je između 17 i 20 miliona barela sirove nafte i kondenzata. Saobraćaj je bio kontinuiran, ritam precizan. Kašnjenja su se brzo prenosila dalje, jer nije bilo prostora za zadržavanje.
Saobraćaj kroz moreuz je gotovo obustavljen.
Najveći izvoznici energije u Persijskom zalivu nemaju alternativni izlaz ka otvorenom moru. Postoje cevovodi koji zaobilaze deo puta, ali njihov kapacitet nije dovoljan da preuzme ukupni obim. Globalno tržište je organizovano oko jedne tačke koju nije moguće zameniti. Kada se ta tačka zatvori, sistem ne traži alternativu. Ulazi u kontrolisani poremećaj.
Istorija beleži trenutke kada se napetost materijalizovala. Tokom osamdesetih godina, u vreme takozvanog „Tankerskog rata“, napadi na brodove nisu zaustavili saobraćaj. Danas, u odnosima SAD, Izraela i Irana, obrazac se promenio. Napadi na infrastrukturu, zaplene, vojne vežbe i političke poruke menjaju cenu i rizik svakog sledećeg transporta.
Ovo nije poremećaj u snabdevanju, već promena okvira u kojem se ono odvija. Kada oružani sukob dođe u neposrednu blizinu ključnih energetskih tačaka, tržište prestaje da reaguje na količine i počinje da reaguje na neizvesnost. Svaki udar u blizini infrastrukture, svaka eskalacija u zoni prolaza, direktno se prevodi u cenu i dostupnost energenata.
U takvim uslovima, snabdevanje se ne obnavlja automatski. Vraća se pod novim pravilima, skupljim osiguranjem i manjim prostorom za grešku. To nije privremena kriza, već pomeranje svetske ravnoteže u kojoj upravljanje postaje važnije od samog kretanja.
Cena neće biti ista za sve.
Stabilnost će se plaćati ograničenjima.
Posledice će stići pre objašnjenja.
Aleksandar Čupić glavni i odgovorni urednik portala ePančevo
