Do pre nekoliko dana u briselskoj četvrti Evropa slavio se trijumf. Viktor Orban je konačno uklonjen sa političke table. Na njegovo mesto došao je Peter Mađar, mlađi, elokventniji i, činilo se, znatno kooperativniji.
Politički medeni mesec trajao je kraće od prosečnog briselskog brifinga.
Prvi račun stigao je brže nego što je Budimpešta očekivala.
Briselski račun bez krčmara
Mađar je obećao kompromis umesto konfrontacije. I isporučio je: otključano je 16,4 milijarde evra zamrznutih fondova. Za Budimpeštu velika pobeda. Za Brisel dokaz da „konstruktivni pristup“ funkcioniše.
Ali svaki kompromis ima cenu.
Cena je postala vidljiva kroz prihvatanje evropskog Pakta o migracijama i azilu. Mađar je istovremeno domaćoj javnosti obećao da neće dozvoliti nekontrolisan ulazak migranata. Brisel je na to odgovorio poznatom formulom: ne želiš migrante, platićeš 20.000 evra po osobi.
Tako je stvoren savršen finansijski krug. Jednom rukom daješ milijarde, drugom rukom uzimaš deo nazad kroz penale. Solidarnost po briselskom receptu.
Za pristalice evropskih integracija to je mehanizam zajedničke odgovornosti. Za protivnike, pretvaranje nacionalne bezbednosti u mesečnu pretplatu.
Igra na dve stolice
Mađar je pokušao da igra na dve stolice: u Briselu kooperativan, kod kuće suverenistički. Predložio je čak i mogućnost obnavljanja energetske saradnje sa Rusijom nakon rata u Ukrajini.
Takva igra retko traje dugo. Brisel već sumnja u njegovu pouzdanost. Mađarski birači već sumnjaju u njegovu doslednost.
Ogledalo zabluda
Najveća opasnost za Petera Mađara nije Orbanov duh. Njegova najveća opasnost je iluzija da može biti istovremeno omiljen u Briselu i veran mađarskim biračima koji su godinama glasali za suverenitet.
Ali ogledalo zabluda ne stoji samo u Budimpešti.
Brisel je verovao da je promenom lidera rešio problem. Možda je samo promenio njegovo ime. Jer politička realnost Mađarske nije nestala odlaskom Viktora Orbana.
Novac se može staviti na lizing. Suverenitet mnogo teže.
Aleksandar Čupić
