Evo mene u školskom dvorištu „Moša Pijade“. Osnovna škola „Moša Pijade“ u jednom predivnom mestu koje se zove Gudurica. Deca su iza mene, zagrevaju se za još jednu igru, za devetu epizodu serijala „Zaboravljene dečje igre“. U pitanju je lastiš. A kako se igra, sad ćete čuti.
-Pravila uglavnom određuju deca. Pravilo je uglavnom da se ne sme zapeti o lastiš. Može se igrati pojedinačno, mogu igrati parovi. Ako igraju parovi, ovde je konkretno igrica jedan, dva, tri, mora da naskoči na prvu-skoči,naskoči na dve dva puta-iskoči. I na kraju najteža kocka. Ako igraju u parovima, prvi par-ako pogreši jedan od parova, drugi ga ispravlja. Ako ga ispravi oni nastavljaju igru. Ako ne ispravi, on ulazi u lastiš i ide drugipar. Kada završe najniži nivo ???, polako podižu i samim tim deci se tu podiže i skočnost. Kraj je dok ne dođu do visine koju ne mogu da preskoče. Osmaci u moje vreme skakali su pojas. Ovi skaču tu negde do kolena. Obično greše na kocki. To je prva igra. Ima i druga igra „ema esasa“, gde oni pevaju pesmicu „Ema esasa-esasa pipi duga čarapa“ i tu se istovremeno okreću. Isto pravilo kad se igra u parovima. Par pogreši-sledećipored njega ga ispravlja. Treća igra koju su donele devojčice sa mora „Kli-kli-klikeri, majčini su biseri. Biseri su skupi, a dečaci nisu glupi.“, u današnje vreme. Da bi odgovorili devojčicama, oni dolaze sa pesmicom „Lu-lu-lutkice, majčine su lutkice, lutkice su skupe, a devojčice nisu glupe.“ I ima još. Mi smo kao deca naučili da zvezdu radimo preko lastiša.