U vremenu društvenih mreža, istina retko staje u jednu rečenicu. Laž gotovo uvek stane.
„Iz dva izvora: Studenti spustili Đokića, a onda je Vučić upao u rektorat i spasio ga, nakon čega je održan govor.“
U toj jednoj rečenici nalazi se cela priča: konflikt, intervencija i rasplet. Nedostaju samo činjenice.
To nije greška. To je model.
Dovoljno je da informacija deluje zaokruženo. Takav sadržaj se deli brže nego što se proverava. Kontekst se uklanja, detalji se preskaču, a nepovezano se spaja u celinu.
Čitalac ne dobija informaciju — dobija utisak.
I upravo taj utisak postaje osnova za zaključivanje.
Kada se takve tvrdnje prenesu u medije, dobijaju privid legitimiteta. Postaju tema, iako nisu potvrđene. Na njima se grade analize i stavovi.
U tom krugu neprovereno postaje osnova za tumačenje stvarnosti.
U tom procesu ne menja se samo način informisanja — menja se način na koji društvo razume stvarnost.
Istina je sporija i traži proveru. Laž je brza i traži reakciju.
Zato borba za istinu danas podrazumeva odgovornost — da ne poverujemo pre nego što proverimo i da ne podelimo pre nego što razumemo.
Jer u suprotnom, ne širimo samo „informaciju“ — već i njenu posledicu.
Aleksandar Čupić glavni i odgovorni urednik portala ePančevo
„Studentski“ štit za parlamentarne plate: Narod bira — politika ili improvizacija?
Nasleđe Dragana Đilasa: Da li je Srbija izbegla „čvrstu ruku“ ambicioznog tajkuna?
